Centar za razvoj psihodrame i psihoterapije

CRPP

O Psihodrami

Šta je psihodrama?

Psihodrama je jedna od vodećih grupnih terapija i forma grupne psihoterapije u kojoj se korisćenjem akcionih tehnika učesnik – protagonista stavlja u situaciju da proigrava različite uloge i time, eksternalizujuci svoj unutrašnji svet, prolazi kroz “kao da “ situaciju koja liči na dečiju igru. Ovo ima za cilj istraživanje sopstvene prošlosti, osećanja, snova, fantazija, ispitivanje šta bi drugi mogli misliti ili osećati prema meni, alternative sopstvene budućnosti...

 

Psihodrama istražuje istinu dramskim metodama, bavi se interpersonalnim odnosima i privatnim svetom sa težnjom da se probude kreativnost, spontanost i spremnost na promene kod svake individue.

 

Tvorac psihodrame, Moreno, kaže: “Čovek je igrač ulogač“ i postizanje mentalnog zdravlja pojedinca bazira se na ideji da se svaka ličnost sastoji iz više uloga a cilj svake osobe je da razvije što širi repertoar uloga ako želi da se u svom životu iskaže u punoj kreativnosti.

 

   

Koreni psihodrame

 

Tvorac psihodrame kao psihoterapijskog pravca je Jakob Levi Moreno i ona se bazira na teorijskim, filozofskim i metodološkim okvirima njegovog učenja. On zdravlje shvata kao sposobnost da se bude spontan, kreativan i spreman na promene. Svoj koncept mentalnog zdravlja bazira na ideji da se svaka ličnost sastoji iz više uloga koje igra u toku života a cilj svake osobe je da razvije sto širi repertoar uloga ako želi da se u životu iskaže potpuno  i  u punoj kreativnosti.

 

Učenici Jakoba Morena bili su i Erik Bern, tvorac transakcione analize kao i Fric Perls, tvorac geštalt psihoterapije.  Erik Bern je jednom napisao: ”U svom izboru tehnika Dr Perls deli sa ostalim psihoterapeutima tzv “problem Morena“ koji se sastoji u činjenici da je skoro sve poznate aktivne tehnike prvi upotrebio Moreno u psihodrami i da je u tom smislu vrlo teško smisliti nešto originalno.

 

Ko je bio Moreno?

Sin Istambulskog  jevreina, trgovca i četrnaestogodišnje devojčice roðen na jednom brodu u Crnom moru. Kad je imao pet godina porodica se doselila u Beč koji je u to vreme bio svetski centar umetničkih i naučnih dogadjanja.

Na  njegovu filozofiju imala je uticaja jedna epizoda iz detinjstva: sa decom iz komšiluka igrao se Boga i Anðela, on je bio Bog i popeo se na jednu visoku konstrukciju koju su deca napravila od stolica. Pošto Bog može sve, neko mu je predložio da proba da leti i on je skočio sa svog prestola, pao i tom prilikom slomio ruku. Kasnije je često prepričavao ovaj dogadjaj i govorio da je psihodrama psihoterapija “palih bogova“, jer dečija omnipotencija vremenom bledi, sve se više živi u skladu sa principom realnosti ali, na žalost, često bledi i spontanost igre, sposobnost za fantaziju, i kreativnu imaginaciju.

Kada je imao 14 godina roditelji su mu se razveli i otada je živeo sam. Studirao medicinu, filozofiju i teologiju. Pisao je  poeziju i filozofske tekstove (koji zaslužuju da se uvrste u radove ranih filozofa egzistencijalista)

Kao mladog lekara interesovala ga je mentalna bolest, ali nije prihvatao Frojdove stavove. Postoji anegdota o tome kako je posle jednog svog predavanja Frojd pitao Morena čime se bavi a on mu je odgovorio:

 

 “Gospodine Frojd,  ja počinjem tamo gde vi završavate. Vi analizirate ljude u veštačkom okruženju vaše ordinacije. Ja ih srećem u njihovim prirodnim sredinama, na ulicama, u parkovima, u njihovim domovima. Vi analizirate njihove snove. Ja ih učim da ponovo sanjaju.”
      

 

Osnovao je Teatar spontanosti najpre za decu (gde je sa decom dramatizovao ono što su ona pričala), a zatim i za odrasle. Iz Teatra spontanosti razvila su se kasnije dva pravca: pozorište spontanog susreta i psihoterapija psihodrama. 

Sociodrama se razvila iz njegove tehnike “oživljenih novina“,  gde su ljudi na sceni odigravali dogadjaje  i likove o kojima su čitali u novinama.
 
U svojoj 85. godini, posle serije malih moždanih udara, ostao je vezan za postelju, zbog čega je odlučio da umre i prestao  da uzima hranu. Za vreme te njegove poslednje dve nedelje, stotine ljudi dolazilo je u njegov dom da se oprosti sa njim.

Na njegovoj nadgrobnoj ploči piše:

 “J.L. Moreno, čovek koji je vratio smeh i humor u psihijatriju“