home
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
http://drami.freehostia.com/
sunovrat
Sunovrat je pad u slobodan prostor u
kome se strah razmnozava. To je kraj legende o Ikaru i nastanak nove legende o
pecinskim ljudima. Sunovrat je cvet koji je pao iz vedrog neba i cvetao negde
gde ga niko nije video. Sunovrat je neuzvracena ljubav i smrt nekoga koga smo
previse voleli. Smrt nekoga koji nam je bio sve sto smo u zivotu imali.
Sunovrat je vedar dan koji se beznade
zno gubi u iznenadnoj oluji. U levku
uspomena gubi se secanje koje je trazilo spas. Dan se gubi u levku uspomena
i nikada vise nece se vratiti da bi bio necije secanje, jer nije sacuvao
svoju vedrinu. U njemu vise nikog nema ko bi cvece brao i ko bi nekog bliskog
trazio. Nije se naziveo ni onaj koga nismo dovoljno voleli. I njega je stigao
sunovrat u danu kada je najvise likovao. Kad se radovao nasem sunovratu.
Bez cilja hodaju oni koji su sve sto
su imali izgubili, ali njima je ostala nada koja ce ih na grobu cekati kao
vaskrsenje. I oni su nekada davno, mozda u nekom proslom zivotu imali osmeh na
licu kojim su se prepoznavali kada se dugo ne bi videli, ili koji ih je
razlikovao od drugih gubitnika. Sreci nisu bile potrebne oci da bi osetila kome
je potrebna. Ona uvek oseti srce koje je trazi u olujnoj noci, kada jos nije
izvesno da li ce svanuti novi dan. Sreca ima dobar razloog da me ponovo nekad
vidi nasmejanog. Ona ima nacina da nadje izgubljeni vedar dan u nasem secanju i
da nam pokloni nas sopstveni zivot koji smo jednom davno nesmotreno izgubili.
Odranja se kamen u meni i trazi jos
neko dno duboko u dusi. Vecnost se sunovratila u sopstveni san i odnela sa
sobom sve sto je postojalo na ovom svetu. Odnela je i ono cega se nismo secali
i ono sto nam je bilo u krvi sakriveno kao dragocenost. Odranja se tisina
necujnim kricima i sluti neki novi dan koji je nada sacuvala da bi mi imali gde
da se vratimo kada nas zaborave i oni koji su nas neizmerno voleli.
__________________________________________________________________________________________________________________
USPON
Tamo gde nazirao kraj ni ptice nisu vise letele. Ni sunce nije
dosezalo svojom svetloscu. Tamo gde si bila ti, samo su moje misli dosezale i
bile dokone kao dugi letnji dan, dok su te cekale. Bio sam slutnja koja te je
uporno trazila i isla ti u susret, ne pokazujuci svoje lice i ne otkrivajuci
svoje namere. Bio sam tvoj oslonac u ostrom i usijanom kamenjaru. Bio sam tvoje
oko u gustoj i neprohodnoj sumi. Bio sam vazduh koji si udisala punim plucima
trazeci svoj sopstveni uzdah. Bio sam tvoja senka koja te nikad stici nece.
Daleko ispod tebe Gracanica se zelenila kao mladost koja je
bila vecna. U njenim virovima vecno je spavao jedan deo necijeg zivota za koji
se nije znalo kome je pripadao. Za koji se nije znalo od kada pociva u miru u
najdubljem viru. Za koji se nije znalo sta je u nedrima krio od sunca.
Kada si stala i prestala da se penjes, prestala si za
trenutak i da sanjas. Prestala si za trenutak da sanjas ono sto si vec ranije
na javi gledala kao san. Trazila si duboko u sebi uspomene koje su ti nesebicno
podarile ovaj dan. Trazila si duboko u sebi i onaj dan koji je bio slican danasnjem
danu i koji te je grejao snazno, iako je bio dalji od sunca.
_____________________________________________________________________________________________________
godina
U dusi ponekad osvanu tamni olujni oblaci i covek ne zna sta
ce sa sobom. Kuda god krene pred njim je neizvesnost i teskoba. sto god da
pogleda nikad ne vidi ono sto trazi. Nista nikad ne prepozna ni u sebi ni oko
sebe. Nigde ne vidi svoju senku ni svoje sunce. Trazi sunce gde je juce bilo, a
ono se u oblacima izgubilo kao sinocna sreca. Trazi zvezde gde su sinoc bile, a
one su samo bleda uspomena sinocnjeg sna. Zagledaj se dobro u daljinu. Neko odlazi ili se vraca. Uskoro cemo znati sta se
stvarno desilo sa nama. Da li je jedino oluja nacinila pustos u nama, ili su i snovi sejali pustos u
svaku dusu u koju su usli.
Sunce ce svojom svetloscu rasterati mrak ispred ociju
i oblake crne iz duse. Ali, ono sto si video to si zauvek zapamtio. Ono sto si
osetio to je bilo zauvek. Ono sto je u tvoju dusu uslo kao svetlost svetlost ce
i ostati. Ono sto je uslo kao tama, ostace doveka tama. Ono sto si u zivotu sam
sebi ucinio, nijedan ti neprijatelj ne bi ucinio. Mrtav si bio pre nego sto te
je puska ubila. Sam sebi si vezao oci da ne bi video svoga ubicu. Sam sebi si raku iskopao da ne bi nekom drugom ostao duzan.
Ono sto je u tebi ostalo, to je poklon prirode kojem
se nisi preterano obradovao. Ono sto je u tebi ostalo postace legenda i sam
neces verovati da si tako nesto doziveo i da si to bio ti, i da je to tvoj dozivljaj,
koji je neverovatan jer nisi verovao da se moze tebi dogoditi. Koji je
neponovljiv jer se nece vise nikada ponoviti niti u tebi niti u bilo kome
drugom. Sunce ce upriliciti vedar dan za sve nase drage goste koje cemo primiti
u suncanom salonu. S leve strane sedece moje sunce koje mi je poklonilo plave
oci. Sa desne strane sedece moje sunce koje mi je poklonilo crne oci. U mom
srcu sedece sreca i zlatna kruna blistace na njenoj glavi. Sreca ce imati
sunce u svojim ocima. Sreca ce imati jedno plavo i jedno crno oko.
__________________________________________________________________________________________________________________
u zavetrini
Sanjao sam da sam umro u nekom snu koji mi se vec dugo
vremena vrzmao po glavi i po mislima. Umro sam tiho bez grize savesti i bez
kajanja. Umro sam bez zavisti prema onima koji su imali sve moje snove. U tom
trenutku voleo sam samoga sebe kao sto nikad nikoga u zivotu nisam voleo. Voleo
sam sa neverovatnom neznoscu svaki deo i svaki oblik svoga zivota koga sam se u
trenutku setio, ne verujuci da je mogla postojati takva nesnosna ljubav koja
razara sve oko sebe i uzdize vrednost necega sto je nekada po zemlji gmizalo.
Ni trepnuo nisam a vec sam bio sa one strane duge i postao sam sebi secanje iz
koga vise nikada nisam mogao da se vratim. Udahnuo sam poslednji put zivot na
svojoj strani kreveta na visokom uzglavlju, gde su obicno spavale sve moje
uspomene. Izdahnuo sam u krilu svoje nemoguce zelje, kad vise ni tisina ni
oluja nisu disali ni na slamcicu ni na kasicicu, kad vise niko nista nije mogao
za mene da ucini. Sanjao sam da si u snu zaplakala ne znajuci za kim places.
______________________________________________________________________
