O ŠAR PLANINI

Šar planina se nalazi na južnom obodu Kosova. Njeno bilo je prirodna granica sa Makedonijom. Pruža se u pravcu SI – JZ u dužini od oko 80 km i Širini 15 – 20 km. Njeni obronci počinju od Uroševca do tromeđe Srbije, Makedonije i Albanije. Poznata je po najvećim pašnjacima na Balkanu. U istorijskim spisima se spominje na mnogo mesta. Rimski putopisci je nazivaju raznim imenima; tako Polibije koristi naziv Scardus Oros, Tut Livije je zove Scordi montis i Scordus i taj naziv se zadržao do XVI veka. U mapama iz sredine XVI v. zovu je Monte Argentaro ( inače stari naziv za Kopaonik) ili Montegna dell’ argento. Sreću se još i nazivi : Scardus--Schardagh--Sardagi--Šardaga--Šara Reljef Šar Planine je razdrobljen pa je ona (njena severna strana) podeljena na župe: Sirinićku, Sredačku, Opolje i Goru.

O GORI

Naziv Gora označava planinu obraslu šumom (u suprotnosti sa nazivom Opolje). Gora je visokoplaninska župa oivičena Šar planinom sa istoka i juga, Korabom na jugu, Galaićem i Koritnikom na Zapadu i Opoljem na severu. Nalazi se u slivovima reka: Plavske, Radeške, Karadžine, Brodske, Resteličke, Šištevačke, Čaljanske i Radike. Klima je oštra planinska, sa povremenim uticajem mediteranske. Ima 29 naselja, od kojih:

- 18 u Srbiji (Kosovu): Dragaš, Ljubovište, Kukuljane, Radeša, Leštane, Dikance, Bačka, Brod, Donja i Gornja Rapča, Mali i Veliki Krstac,
Mlike, Vranište, Orćuša, Globočica, Zli Potok, Kruševo i Restelica.

- 9 u Albaniji: Šištevac, Orešek, Crnoljevo, Borje, Orgosta, Košarište, Pakiša, Zapod i Orčiklje.

- 2 u Makedoniji: Urvič i Jalovjane.

Kosovski deo Gore ima površinu od 309,6 km² (bez 76 km² u oblasti radike koje je Makedonija uzurpirala 1992 uz pomoć UN-a) i 17 000 stanovnika (1991) odnosno gustinu naseljenosti od 55 st/ km². Posle rata 1999. u Gori je ostalo oko 10000 stanovnika pa je sadašnja gustina naseljenosti oko 31 st/ km² sa daljim opadanjem. Gora i goranska naselja sa sadašnjim ili sličnim imenima su spominjana još od davnina. Gora se spominje u turskim defterima iz 1452/5, u njima su zapisana skoro sva goranska sela sa brojem kuća, imenom i prezimenom vlasnika kuće i prihodom za pojedina sela. Pre II sv. rata kompletna Gora je pripadala Vardarskoj banovini sa sedištem u Skoplju. 1925. Dolazi do promene srpsko-albanske granice pa 9 goranskih sela ostaju u Albaniji. 1992. Makedonija dobija nezavisnost pa još 2 sela su i administrativno odvojena od Gore. Što se vere tiče, mišljenja su različita, od toga da je Islam ovde bio prisutan i pre Kosovske Bitke (džamija u Mlikama), pa do priče o nasilnoj islamizaciji. Ne bih se upuštao u istinitost tih teza, ali činjenica je da u Gori sada (barem deklarativno) živi 100% muslimana.

Reke

Gora je ispresecana gustom mrežom kratkih planinskih tokova. Sve vode iz Gore otiču preko Belog i Crnog Drimas u Jadransko more.

- Plavska reka izvire iznad Zaplužja (Opolje) i uliva se u Beli Drim u Albaniji. Delom prolazi korz Goru. U nju se uliva većina goranskih reka.

- Radeška reka je omanja rečica (potok). Izvire iznad radeše i uliva se u Plavsku kod Dragaša. Iz njenog gornjeg toka se uzima voda za snabdevanje Dragaša.
- Karadžina (Leštanska) reka izvire kod vrha Kačina Glava iznmeđu Leštana i Broda. Slične je veličine kao Radeška, teče paralelno njoj i uliva se u Plavsku kod Dragaša.

- Brodska reka. Iz Šutmanskog jezera otiče Šutmanska reka; ona se spaja sa Čelepinskom rekom i zajedno čine Levu reku koja se spaja sa Duškom rekom i čini Brodsku reku. Ona se uliva u Plavsku između Vranište i Krsca. Duška reka jednim delom prolazi kroz mali kanjon S’teska ( na srpskom bi bilo Sutjeska).

- Restelička reka izvire ispod Golemog Kamena. Ima niz pritoka: Klek, Soputica, Zlipoči
ca. Uliva se u Plavsku reku između Crnoljeva, Borja i Orgoste u Albaniji.

- Crnkamenska reka je pritoka Radike a Čaljanska je desna pritoka Crnog Drima. Obe ove reke se nalaze u nenaseljenom delu Gore iza Restelice i izuzetno su ekološki očuvane.

Većina naših reka u gornjem toku (iznad naselja) ima vodu prve kategorije, ali žalosno je da se naše “deponije” po pravilu nalaze na rekama. Tako mi uništavamo bogatstvo koje retko ko ima nadomak kuće. Nadam se da će se u budućnosti probuditi ekološka svest među Gorancima i da ćemo nekako zaštititi naše reke.

Jezera

U Gori nema nekih značajnijih jezera izuzev tzv. Gorskih očiju. To su mala lednička jezera koja uglavnom leti presušuju. Jedino iole veće jezero je Šutmansko. Nalazi se na 2100 m.n.v. na oko 2 – 3 sata hoda od sela Brod duž Leve reke. Dimenzije su mu oko 250mx150m. najveća dubina je oko 1m, ponekad presuši u avgustu. Naseljeno je retkom vrstom vodozemaca, mrmoljcima.

Izvori

Mi imamo retku sreću da živimo (ili smo živeli) u mestu sa jako mnogo pitkih i izdašnih izvora. Prema podacima iz 1994, u Gori je bilo 297 izvora pogodnih za korišćenje ili onih koji se već koriste. Od toga, 68 je kaptirano (do 1994) sa ukupnom izdašnošću od 46,3 l/s. Ostalo je nekaptirano još 229 izvora sa izdašnošću od 1531,8 l/s (što bi moglo da zadovoljava potrebe nekih 80 000 – 100 000 stanovnika).

Šume

Šume su široko raprostranje u Gori, ali se radi o maldim šumama a stare se sreću na Koritniku. U nekim predelima (Brod, Zli Potok, Restelica) šume su sasvim isčezle zbog proširivanja pašnjaka.
- Jova i vrba se javlaju dužrečnih tokova. Koriste se isključivo za ogrev i nemaju poseban značaj.

- Bukove šume su veoma rasprostranjene ali se teško obnavljaju. Ima ih u okolini Rapče, Radeše, od Orćuše do Globočice (Čestak), Mlika, Globočice, Bačke, Kruševa, Restelice. Koristi se kao ogrevno drvo.

- Šume breze su jako mlade i u ekspanziji u atarima sela: Vranište, Mlike, Orćuša, Globočica, Bačka i Kruševo. Koristi se za ogrev a lišće se može koristiti u farmaceutskoj industriji.

- Hrastove šume se sreću u atarima sela: Vranište, Krstac, Rapča i Orćuša.

- Borove šume su najveće u ataru sela Krstac, kompleks Koritnik. Uglavnom se radi o crnom boru ali se sreću i retke vrste borova kao Molika i Munika. Beli bor srećemo u zasadima oko Vraništa, Mlika i Kruševa.

- Jela se može naći na lokalitetu Jelak između Kruševa i Restelice gde formira izuzetno lepu šumu sa obe strane Resteličke reke. - Leska formira veće zajednice u atarima sela Orćuša, Globočica, Kruševo i Restelica. - Kleka je žbunasta pionirska vrsta koja raste na većim visinama na mestima gde su ranije uništene šume. Ima je širom Gore.
Naš odnos prema šumama nije baš za pohvalu. Jelak je na primer kompletno uništena šuma; ostale su samo jele mlađe od 20-30 godina.

Pašnjaci

Pašnjaci su najrasprostranjeniji na potezu Dragaš- Brod, iznad sela radeša, Leštane, Brod, Zli Potok, Restelica i Kruševo. Idealni su za razvoj stočarstva. Zanimljiva je (nepotvrđena) priča da su ovi pašnjaci nastali spaljivanjem velikih šuma. Kako nije bilo drveta za ogrev, ljudi su počeli da za to koriste kravlju balegu (blane). Zbog toga nije bilo dovoljno stajnjaka za djubrenje zemljišta koje je vremenom postalo neplodnije. To je i bio jedan od uzroka iseljavanja Goranaca i njihovog preorijentisanja na pečalbu.

Lekovito i aromatično bilje

Lekovito i aromatično bilje u Gori se može naći u prirodnom stanju ali je kod naših ljudi začuđuće nizak nivo poznavanja vrednosti ovog bilja. Po istraživanjima iz 1994, u Gori ima 120 aromatičnih i lekovitih vrsta biljaka od kojih se 25 mogu racionalno eksploatisati. Među njima su: kleka, breza (list), jela (iglice), kantarion, majčina dušuca, lincura, glog i dr. Osim njih se mogu eksploatisati i sledeće biljne vrste: borovnica, šumska jagoda, malina, kupina, drenjina, divlja jabuka, dženarika, gljive i dr. i dalje stoji neiskorišćena mogućnost plantažnog gajenja i eksploatisanja mnogih od navedenioh biljaka u Gori.

Životinjski svet

Gora pruža stanište velikom broju životinjskih vrsta od kojih su mnoge ugrožene, a neke od njih se mogu sresti još na malom broju drugih lokaliteta. Ovde ćemo samo NAVESTI neke od životinja koje još uvek (dokle?) žive u Gori.

- Sisari: Ris (na Koritniku), divlja mačka, vuk, lisica (poslednjih godina njihov broj je naglo opao zbog nekog, nama nepoznatog, oboljenja), jazavac, mrki medved, srna, divokoza, divlja svinja, zec, puh, veverica, voluharice, miševi, jež, krtica, rovčica idr. Ne treba zaboraviti našu autohtonu rasu pasa – šarplaninac. Njih, izgleda, sada ima mnogo više van Gore nego u Gori. U restelici i Brodu se i danas organizuju borbe šrplaninaca (ja ih lično ne podržavam).

- Ptice: orao zmijar, kobac, jastreb, planinski orao, suri orao, orao bradan, sova, vetruška, jarebica, prepelica, fazan, tetreb, golub, gugutka, grlica, kukavica, detlić, ševa, lasta, crvendać, kos, senica, zeba, vrabac, kreja, svraka, gavran, čavka itd.

- Gmizavci: kornjača, gušter, slepić, belouška, šarka, poskok.

- Vodozemci: žaba, daždevnjak, mrmoljak.

- Ribe: pastrmka, klen, mrena.

Tresetišta

Tresetišta se obično javljaju u mestima sa hladnom i vlažnom klimom. Kod nas ih ima u višim, ravnim i močvarnim predelima. Treset je materija nastala anaerobnim raspadanjem biljaka. Sličan je uglju i može se koristiti za ogrev ili proizvodnju humusa. Najvažnija nalazišta u Gori su:

- Leva ravan, kod resteličke karaule, površine 0,3 ha; procenjene rezerve su oko 5000 m³.

- Donje Lukovo polje, nalazi se u delu teritorije kod Radike koji je Makedonija uzurpirala 1992, površina je 13 ha. Procenjene rezerve su oko 100 000 m³.

- Tiha voda, iza Šutmanskog jezera, prema Makedoniji, površina 12 ha, procenjen rezerve oko 180 000 m³.

Erozija

Erozija u Gori je u opadanju zbog toga što se ljudi manje bave zemljoradnjom pa se šire šume i pašnjaci. I pored ovoga, ona je prisutna uzvodno od Broda, uzvodno od Zlog Potoka, oko Krsca, Rapče, Restelice i Globočice. Veoma često su njome ugroženi putni pravci kroz Goru pa čak i naselja. Najefikasniji način borbe protiv nje je pošumljavanje.

Prirodni i razvojni potencijali

Bez obzira što se najveći deo stanovništva Gore odselio, ipak treba reći da postoje dobri potencijali za privređivanje, a samim tim i život u Gori. Navešću neke od mogućnosti:

- Iskorišćavanje krečnjačkog kamena za kreč, tucanik i drobljenje u podnožju Koritnika i na potezu Zli Potok – Kruševo, gde jedan pogon već radi.

- Intenziviranje zemljoradnje u dragaškom i vraniškom polju gde je moguća upotreba mehanizacije.

- Intenziviranje stočarstva farmerskog tipa u višim predelima.

- Proizvodnja i prerada lekovitog bilja i voća u nižim predelima.

- Iskorišćavanje treseta.

- Pčelarstvo.

- Iskorišćavanje voda.

- Pakovanje vode za piće.

- Izgradnja mini elektrana i akumulacija (u daljoj budućnosti)

- Priča o turizmu u Gori je verovatno starija od svih koji ovo čitaju, pa to neću navest kao potencijal, jer bi, verovatno, turizam došao sam po sebi ako se prethodne tačke ostvare.

- izgradnja saobraćajne infrastrukture u skladu sa ekonomskim potrebama.

Svim ovim aktivnostima (ili barem nekima od njih) naši preci su se bavili ekstenzivno; mi bi to trebali samo da obnovimo. Ako su Holanđani od iskustva sa vetrenjačama mogli da naprave elektrane na vetar, zašto mi ne bi od našeg iskustva sa vodenicama mogli da napravimo hidroelektrane? Ovim apelujem na sve naše ljude koji imaju sredstava da se pokrenu i vide šta se može učiniti za Goru.