Svaki Goranac/Goranin kako god se on predstavljao je ponosan na svoje poreklo i svako od nas nosi u svom srcu ljubav prema Gori. Pokusati objasniti nekome sa strane sta Gora predstavlja u zivotu svakog Goranca je gotovo nemoguce. Ne zato sto mi nemozemo izraziti svoja osecanja ili zato sto i sami ne shvatamo tu besprekornu i bezuslovnu priverzenost i odanost svojim korenima vec zato sto se ta toplina ljubavi i brige kojom nas Gora sve obavija suvise intimna i licna da bi se opisala recima. Tu snagu obostranog postovanja i ljubavi mozemo doziveti samo mi jer samo Goranac/Goranin zna da prepozna i uziva u svim carima, sjaju i bedi kojima ga majka Gora daruje.
Sjaj i beda, dve suprotnosti koje se uzajmno preplicu i ispunjavaju svakodnevnicu jednog obicnog Goranca/Goranina i odredju na neki nacin njegov odnos prema svom zivotu, ljubavi, porodici i na kraju prema samom sebi. Znamo svi mi dobro da nema niceg lepseg na svetu od nasmejane i raspevane Gore, najlepsih devojaka u goranskoj nosnji i njihovih stidljivih pogleda,zvukova prelepih goranskih pesama, prirodnih lepota koje nas okruzuju, nasih obicaja, svadbi i svirki. Mozda se bas zato i stalno vracamo svom ognjistu (verujem da to nije i jedini razlog).
Ali Gora ponekad moze da bude surova i hladna, tuzna i siva. Usamljena. Obicno to osete oni koji su joj najverniji i koji je nikad ne napustaju kada vecina njihovih najmilijih ponovo krene trbuhom za kruhom. Tada se sve menja, tuga i zalost koje se osecaju u vazduhu, i hladnocu u srcu, ne mogu sakrititi niti oni koji ostaju niti oni koji odlaze.
Jedini beg od stvarnosti za svakog od nas, jedini nacin da osetimo blizinu svojih najblizih i prijatelja, jedini nacin da budemo doma (kuci) ma gde god se nalazili,jedini nacin da osetimo miris prvog prolecnog vetra, jedini nacin da iskazemo radost i tugu, jedini nacin da osetimo i pokazemo ljubav je da " go pustime glasot ot grlo i da zapujeme" (pr. pustimo glas iz grla i da zapevamo). Goranska muzika i pesma je najlepsi deo nase kulture koji po mom misljenu na najbolji nacin odslikava nasu goransku dusu i nas odnos prema zivotu i ljubavi.
PS.Za sve one poput mene koji misle da znaju i mogu pevati goranske pesme ali tek posle sedmog piva, da ne bi bespotrebno uznemiravali okolinu stavio sam ovde nekoliko goranskih pesama.
Arifko dejko ubava
Ja sum se napromenila
Kuzum bela edije
Mori Sevdo Sevdalijo
Vutro me stani porano, nane
Zaš me vikaš Šefijo
Sto vremena zaminalje
Ne me vikaj dejko ti
A me cues dejko mori
Bre becire
